Tako je bilo i kod nas kolegice. Prognanici preko noci ostali bez svega. Sve je stalo u plasticnu vrecicu.
nije li to upravo najtragičnije, svi mi nešto radimo, trudimo se, borimo i onda neki blento sve to poništi i cijeli život nam strpa u nekoliko plastičnih vrećica i torbi, znam mnoge iz domovinskog rata, koji su žalili jer nisu se sjetili obiteljskih fotografija i kao da im je cijeli život netko izbrisao
A najgore je što je na tome svemu netko i zaradio.